Ako osnovnu svrhu teritorijalne podele Srbije na administrativne statističke regione, ne predstavlja podela građana prema nacionalnoj osnovi, već ravnomerniji teritorijalni razvoj i efikasnije korišćenje pretpristupnih fondova EU, imam nekoliko pitanja za sve nas.
Da li je ovo strateški raspored „regionalnih divizija Srbije“ pred „treći ekonomski Balkanski rat“?
Sa kim i protiv koga, ćemo mi u Boru, ekonomski ratovati?
Mi smo „ekonomski pacifisti“: predratni, ratni i posleratni!
Ako osnovnu svrhu teritorijalne podele Srbije na administrativne statističke regione, ne predstavlja podela građana prema nacionalnoj osnovi, već ravnomerniji teritorijalni razvoj i efikasnije korišćenje pretpristupnih fondova EU, imam nekoliko pitanja za sve nas.
Pogledajmo predhodno objavljen tekst i komentare naših sugrađana i komšija preko linka – http://www2.bor030.net/gradske-meni-info030-179/1119-nerazumevanje-i-politizacija-regionalizacije-i-decentralizacije#comments
Nadam se da ćemo odgovorima na postavljena pitanja „pronaći svako od nas, bar sebe“ jer do sada nismo uspeli da se međusobno pronađemo „na zajedničkom putu“ kao građani ostalih četiri geriona u Srbiji. Ostaje mi nada, da istok „u svom odrastanju“ neće imati „identične razvojne probleme“ kao i jug, obzirom da ćemo „zajedničkom strategijom“ jugoistočnog regiona, pristupati razvojnim fondovima Evropske unije.
1, Kako se i zašto, preko noći „kroje“ administrativne regionalne mape Srbije?
2. Zašto se tako brzo i paušalno „odozgo“ i bez javne rasprave „odozdo“ definišu statistički regioni u Srbiji?
3. Kako je moguće uvrstiti statističke regione: preko 3.000.000 stanovnika, preko 800.000 stanovnika i do 800.000 stanovnika, u jedinstvenu administrativnu teritorijalnu podelu Srbije, prema već definisanim NUTS nivoima EU?
4. Kome je potrebna ovakva administrativna teritorijalna nefunkcionalnost Srbije – NUTS nivoa EU, još uvek postojećih „Miloševićevih“ 29 upravnih okruga i oko 170-tak opština u „istoj vreći“?
5. Zašto se ne pristupa sadržajnim i funkcionalnim procedurama definisanja statistićkih teritorija u Srbiji, na svim nivoima, NUTS 1 – NUTS 5?
6. Kako će najmanje i najnerazvijenije statističke teritorije u Srbiji, prilikom nacionalnoregionalne i transregionalne saradnje, izrade i implementacije partnerskih projekata, jednostavnije pristupiti „Briselskim fondovima“ uz „Beogradski monitoring i superviziju projekata“?
7. Pa zar kancelarije za „sve razvojne projekte“ u Srbiji, pošto realizaciju razvojnih projekata prema proceduri EU „prati“ nacionalni nivo (institucije države), moraju biti locirane u Beogradu, koji je daleko od malih i nerazvijenih i ne poznaje njihove probleme? Da li Beograd može da promoviše strateške interese malih i nerazvijenih, ili želi da koristi što više njihovih „projektovanih novčanih i ljudskih resursa“?
8. Da li građani drugih regiona, imaju veća prava i obaveze „da zahtevaju i pritiskaju“ Vladu Srbije?
9. Da li je moguće strašetki razvijati istok i jug Srbije, samo spajanjem njena dva najsiromašnija predela?
10. Kakve su naše „razvojne želje i brige“ u Boru?
11. Kako će izgledati sledeća administrativna mapa Srbije? I gde će na mapi tada biti Bor?
Mi u Boru moramo imati odgovore na ovakva i slična pitanja. Na to imamo prava i obaveze, jer niko umesto nas, neće brinuti „naše želje i brige“. Ovako izgleda, kada o nama (ne)brine Srbija, a Bor još manje. „Mi nemamo problema, oni se nevide i ne rešavaju“ – daleko je provincija od sveta. Pomoć ne smemo ni da spomenemo (ovih dana to posebno osećamo svi u Boru), jer ćemo dobiti pravi odgovor „sami ste za sve krivi – šta ste hteli, to ste i uradili“ kao da naša zajednica nije deo nacionalnog društva „osim, ako zatreba“. Zašto nam onda bar neko, ne ukaže i na našu surovu realnost, da smo „mi u Boru i dovoljno ponizni“. Čak smo i smešni, jer razmišljamo o mogućnosti da nam „naši“ što pre pomognu i razumeju nas malo više. Mi nismo „nepogrešivi“ u Boru i „moramo o svemu“ mnogo više javno razgovarati sa svima u „našem okruženju“ (kao nikad do sada), jer nikad i nismo bili „tu gde smo danas“ pa dokle stignemo…
Iako su „podmireni“ svi regionalni zahtevi i pritisci, javljaju se novi po celoj Srbiji. Pominju se i subregioni. „Naš grad idalje brani istočnu Srbiju, za sebe ne brine“? Mi imamo naše „dečije brige“ dok cela Srbija žalostivo posmatra naše odrastanje. Četiri regiona su postigla kompromis u odlučivanju – „Ujedini se i razvijaj, jugoistočna sirotinjo“… i bogu si teška…
Pratite nas na Google News-u:
