Izranja sjaj Romulijane

Ove godine samo za konzervaciju i privlačniji spoljni izgled gamzigradskog zdanja država uložila više od 16 miliona dinara



Pohvala državi: Brana Stojković-Pavelka (Foto S. Todorović)

Zaječar – Odavno država, moglo bi se reći još od smrti akademika Dragoslava Srejovića, 1996. godine, nije izdvojila toliko novca za istraživanje, konzervaciju i prezentaciju gamzigradske Romulijane, kao ove godine. Sasvim je izvesno da će arheološki radovi trajati do kraja oktobra, a konzervatorski čak do kraja novembra, i da će u letnju i jesenju kampanju država uložiti više od 20 miliona dinara. Državu posebno hvali Brana Stojković-Pavelka, koja već 27 godina po nalogu beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture brine o restauraciji i zaštiti svega što je u minulim godinama ovde, počev od 1953. godine, otkriveno. Podseća da je godinama malo ulagano, ali od kada je Romulijana dospela pod zaštitu Uneska 28. juna 2007. godine državna kasa je sve izdašnija. Ove godine samo za zaštitu izdvojeno je 16,5 miliona dinara – za novu fasadu jugozapadnog dela bedema i temeljnu rekonstrukciju još jedne kule pored zapadne kapije. Već sada to palatu čini spolja znatno privlačnijom nego minulih godina. Arheolozi Mihailo Milinković i Miodrag Sladić, profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu, ne dele u svemu mišljenje gospođe Pavelke, ali se nadaju da će izuzetni rezultati jesenje kampanje uticati da i arheolozi dobiju veću naklonost države. Istočna kapija palate tek treba da zasija, a tri sveže otkrivena hrišćanska hrama zapadno od ulaza u palatu obećavaju i nova saznanja o životu na ovim prostorima u četvrtom i petom veku, nakon najezde varvara i rušenja palate. U toku su tek probna iskopavanja koja potvrđuju letošnji geofizički snimak stručnjaka Nemačkog arheološkog instituta, koji su nagovestili ostatke hrišćanskih hramova. Profesor Mihailo Milinković kaže da je zadovoljan probnim iskopavanjima. Na samo stotinu metara od zapadne kapije, izvan zidova palate, nalazi se svojevrsni crkveni kompleks od tri crkve približno iste veličine, na veoma malom rastojanju. Potiču najverovatnije iz četvrtog ili petog veka, a probna istraživanja ukazuju da je jedna od njih imala i obodni utvrđeni zid, što je retkost na našim prostorima. Naziru se i arhitektonska raskoš i ostaci mozaika. Tek treba izdvojiti novac i proučiti ko su bili graditelji i kakav je bio odnos ove tri bogomolje i onih unutar palate. Južna kula istočne kapije, starijeg utvrđenja, takođe je veoma zanimljiva za istraživače. Profesor Miodrag Sladić kaže da je reč o jednoj od ukupno 16 kula starog utvrđenja (u starijem i mlađem utvrđenju ima ukupno 36 kula) i da je ova zanimljiva zato što se nalazi pored istočne kapije, koja je do sada mnogo manje istražena od zapadne. Dosadašnja otkopavanja, sloj po sloj, upućuju da je u kuli, u petom veku, najpre bilo smešteno veliko skladište žita, a zatim i topionica. Očekuje se da će ulazak u sloj četvrtog veka biti takođe zanimljiv. Znatnom boljim odnosom države prema Romulijani zadovoljan je i direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Bora Dimitrijević. Ilustrativan je, kaže, i podatak da je sadašnji ministar kulture Nebojša Bradić od 2008. godine do sada tri puta posetio ovu carsku palatu i pomagao da radovi teku željenim tempom. Neki njegovi prethodnici nisu ovde nikada kročili nogom.

Izvor. www.tk-info.net

Prebogata škrinja blista u svojoj usamljenosti

Romulijana u žiži svetskih arheologa

ZAJEČAR - Ovogodišnji radovi na arheološkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara, koje je 2007. godine uvršteno na Svetsku listu prirodne i kulturne baštine Uneska, završeni su, a konzerviranje radova trajaće do kraja novembra. Direktor zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević rekao je da će u letnje i jesenje radove država uložiti više od 20 miliona dinara. Cilj je da se Carska palata, koju je sagradio rimski imperator Galerije krajem 3. veka, prikaže posetiocima u najboljem svetlu. Nakon italijanske donacije od 120.000 evra zahvaljujući kojoj su konzervirana dva najpoznatija mozaika Romulijane, zatim donacije japanske vlade za opremu za konzervaciju i rekonstrukciju u Narodnom muzeju, u kojem se drže vredni eksponati sa ovog nalazišta, letos su počeli radovi na delimičnoj rekonstrukciji i konzervaciji istočne (glavne) kapije Romulijane. Donator je nemačka vlada sa 100.000 evra, Ministarstvo za kulturu Srbije sa 30.000, grad Zaječar sa 10.000 evra, a toliko će izdvojiti i Narodni muzej iz svojih prihoda. Profesor Mihailo Milinković je počeo i arheološka istraživanja na zapadnoj strani van bedema palate, gde se nalaze tri sakralna objekata koja su otkrivena geomagnetskim istraživanjem i za koje se veruje da mogu dati neke odgovore o tome šta se dešavalo na tom području posle Galerijeve smrti 311. godine. Dimitrijević ističe i da se u novembru očekuje potpisivanje novog petogodišnjeg ugovora o daljoj saradnji sa Arheološkim institutom iz Frankfurta, a naredne godine prvi put će u arheološkim istraživanjima učestvovati i njihove kolege sa Univerziteta u Kembridžu. Velelepna palata moćnog rimskog cara Galerija, koji je 311. godine doneo prvi edikt o toleranciji hrišćanstva, dugo je bila zagonetka za mnogobrojne istraživače. U početku je smatrana vojnim logorom, zatim veleposedom ili sedištem nadzornika za rudnike u istočnoj Srbiji, a tek je 1984. godine dobila pravo tumačenje koje je dao profesor Dragoslav Srejović, srpski arheolog svetskog glasa. Tada je na svetlost dana izašla arhivolta sa natpisom „Felix Romuliana“, i to je bio nedvosmisleni dokaz da se radi o sakralno-memorijalnom zaveštanju velikog cara koji je palati dao ime po svojoj majci Romuli. Profesor Srejović je Romulijanu nazvao „prebogatom škrinjom koja blista u svojoj veličanstvenoj usamljenosti“, a Unesko - jedinstvenim primerom rimske graditeljske tradicije iz perioda druge tetrarhije. Palata je ukrašena mnogobrojnim podnim mozaicima i ostacima monumentalnih hramova i zgrada. Porfirni portret imperatora Galerija, glave Herkula i Jupitera, mozaičke predstave Dionisa, Lavirinta i Venatora, spadaju u sam vrh rimske umetnosti toga doba. Od 2004. godine u zajedničkom projektu zaječarskog muzeja i Arheološkog instituta iz Frankfurta obavljaju se geofizička i geomagnetska istraživanja bliže okoline palate. Od tada su otkriveni ostaci preko 50 građevina, a na četiri mesta vršena su manja sondažna arheološka istraživanja koja su dala zanimljive rezultate. Pronađena je zlatna fibula, koja je verovatno pripadala nekoj visokoj vojnoj ličnosti, ističe direktor muzeja. Palatu Feliks Romulijanu prošle godine je posetilo 42.000 turista, od kojih je 1.400 bilo stranaca. Slična posećenost zabeležena je i u prvih deset meseci ove godine.

veza: www.tk-info.net